Daljina.Opet prokleto fališ.Pada noć,a tebe nema.Ostaje mi samo da slušam tvoj glas od kojeg mi se ledi krv.Ne,ne govori mi da ti nedostajem.Boli previše.Dva sveta,ti i ja.Da mogu,sve ove ljude oko sebe bih zamenila tobom.Samo ti.Tvoj glas,tvoje oči.Zar je toliko teško srušiti taj prokleti zid koji nas razdvaja?Tako bih ti se bacila u zagrljaj.I opet taj jebeni ponos.Ne.Ne mogu da ti priznam šta osećam.Posle svakog dana,sve je gore i gore.Dani bez tvoj zagrljaja i poljubca su tako monotoni.Ovo nije život.Ostaje mi samo da svoju tugu utapam u tužnim pesmama,kao i uvek.A najviše od svega boli to što nikada nisi bio tu da ljubiš da prođe.Ni sam ne slutiš koliko te volim.Samo jedan tvoj zagrljaj,ništa više.Zašto mora da bude ovako?Daljina je kurva.
Нема коментара:
Постави коментар