Vreme prolazi,sećanje ostaje.

Prolaze sati, dani i meseci, a tebe i dalje nema. I dalje se nadam da ćeš se vratiti, kao nekad. Da ću ti sedeti u krilu i milovati tvoju kosu i lice, da ću ti polako šapnuti kako si ceo moj svet, da te više nikada neću pustiti iz zagrljaja. Ali ti se ne vraćaš, znam to. Duša za tobom i dalje plače, srce se deli na komade kada se setim da nisi pored mene. Gledam kako se ljudi menjaju, svi nekuda jure, bore se, kidaju...A ja ? Ja samo stojim u mestu i čekam. Čekam da se nešto promeni, da se javiš, da kažeš kako ti je još uvek stalo, kako ti srce i dalje lupa kada me se setiš, kako ne možeš da me izbaciš iz glave. Ali putevi nam se razilaze, nismo suđeni jedno drugom. Prolaziće dani, meseci i godine, ali tvoj osmeh će mi uvek biti u mislima. Za tebe uvek imam bar malo mesta u mom srcu i to mesto je nemoguće zameniti. Ti si ta bolna rana koju je nemoguće izlečiti. Boliš me. Jako.

Bol.

Ali ova ljubav samo mene boli. Boli. Svakog dana sve više i više. Vreme prolazi, a rane ostaju. I lažu svi koji kažu da vreme leči sve. Vremenom bude još gore. Ožiljci su sve veći, uspomene ti ne daju da zaboraviš. Kreneš, ali odustaneš. Vremenom sve izgubi svoj značaj i cenu. A voleli smo se i to ludo. Kako smo samo dozvolili da svi ti dani,meseci tek tako nestanu ? Kao da nikada nije ni bilo. Izgleda da ljubav ne moze sve da pobedi na kraju.

Nezaboravno.

Bio si moj oslonac, moj pad. Bio si jedini koji me razume, koji je uvek tu za mene. Uvek si znao da me utešiš i nasmeješ. A voleli smo se ludo. To samo nas dvoje znamo. Bolesno smo se voleli. Posle svake svađe bi posustali i opet bi sve ponovili. Retko ko se voli kao što smo se nas dvoje voleli. Naša ljubav nema granice. I nikada ti nisam dala da odeš, uvek bih te zadržala pored sebe. Ali tebe je sve to prošlo. Samo zgaziš preko svih uspomena, preko svih lepih reči i nastaviš dalje. Kao da nikada ništa nije ni bilo. Pitam se, da li se nekada setiš svega ? Da li ti krene suza ? Da li nekada zaplačeš ? Ali ja sam opet tu za tebe, opet bih sve ponovila, sve, samo da budeš moj. Kroz sve bih prošla bez razmišljanja. I znam, opet bih udarila glavom o zid. Sve bi bilo uzalud... Jer ti ne znaš da zaboraviš na ponos, ne znaš da se žrtvuješ.

Večno i zauvek.

Ma mogu ja bez tebe. Dan, dva, nedelju dana. Ali onda, onda odjednom padne ona prokleta noć kada ne možeš da zaspiš. I onda osećam bol u grudima, osećam kako ne mogu da dišem. To je jedini znak da ne mogu bez tebe. I opet sve ispočetka. Tebi se uvek vratim, uvek. Kao da dišemo jedan za drugog. Oboje uvek pređemo preko ponosa. Milion puta smo rekli više nikada, ali ipak se ponovilo još puno puta. I tako će uvek biti. Ne brini. Sve dok me imaš, nikada nećeš biti sam. Znaj da sam ja tamo negde i da moje srce još uvek kuca za tebe. Ti nikada nisi sam, niti ćeš biti. Ne dozvoljavam da osetiš da nisam pored tebe. Fizički nisam, ali prisihički jesam. Reči su suvišne. Po načinu disanja znam kako si. Znam. Znam i kada naiđu oni tmurni dani, tada si slomljen, ako to kriješ od mene, ne dozvoljavaš mi da saznam. Tako si sladak kada se naljutiš. Tako si sladak kada se praviš da si ljut. Ali uvek popustiš. I nikako mi ne daš da odem. Baš kada krenem da odustanem od svega, povučeš me za ruku i kažeš da još uvek nije kraj. Za nas nema kraja. Sve dok smo zajedno, nema kraja ničemu. Tada sve večno traje. Večno i zauvek.

Ljubav i ponos.

Dođu  te noći kada tako i prosto ne možeš da zaspiš. Uspomene nikako da odu, samo se vrte po glavi. Čuješ samo otkucaje sata i svoje uzdahe. I onda ti samo ostaje da celu noć razmišljaš o svemu. Zapitaš se gde si pogrešio, da li je uopšte u tebi problem, zar te je toliko teško voleti... Sećanja su i dalje tu. I posle svega, na kraju samo ona i ostanu. Oh, kako si nekada bio moj. Samo moj. A sada ? Sada si ko zna čiji. Neka druga te drži za ruku, miluje ti lice, gleda te kako spavaš. Zašto to nisam ja? I zašto to nikada neću biti ja ? I zašto je za sve kriv jebeni ponos ? Zašto uporno dozvoljavamo da nam on uništi svaki san ? Tvoj i moj inat. Nema goreg. Ponos mi ne da da ti samo kažem sve. Koliko te volim, koliko mi nedostaješ. Znam. Znam da bi ta moja jedna rečenica rešila sve. Ali ne. Ostaje nam jedino da čekamo kada će neko od nas da pređe preko ponosa. Ljubav i ponos ne idu. Ili pređeš preko ponosa ili zauvek ostaješ bez onoga što najviše voliš.

Noć mi te uzima.

Noć mi te uzima. Opet. Otima te od mene, ti odlaziš. Ali opet te sanjam, šestu noć za redom. Opet si njen. Prokleto njen. Opet vidim taj njen podmukli osmeh na licu, opet doživljavam poraz. Ne voliš je. Ne možeš je voleti. Ne dozvoljavam da ti uđe pod kožu, nekada je u tom zagrljaju bilo samo moje mesto ! Te oči su videle samo mene. To srce je kucalo samo za mene. Te usne su sanjale kako samo mene ljube. Te ruke su samo mene milovale. Uvek mi se vratiš, svaki put te čekam raširenih ruku. Suđeni smo jedno drugom. Niko ne može da stane između nas. Ne postoji ta granica koja će da nas razdvoji. Sudbina je to. Molim Boga za tebe. Ne skidaj nikada osmeh sa lica. Najlepši si u mom zagrljaju. Tu jedino pripadaš. Tu je tvoje mesto. Uzmi me za ruku i vodi me daleko odavde. To je sve.

Ti i ja.

Ej, pa ti nedostaješ nekome. Nedostaješ meni. Nedostaje mi sve tvoje. Čak i Zvezde znaju koliko mi nedostaješ. Čak i one osećaju kako mi srce ubrzano kuca svaki put kada mi kažeš da me voliš, kada mi tepaš. Ali noćaš, kao i svaku noć, srce zebe, tama ispanjava sve oko mene. Ti nisi tu. Zašto ? Samo dođi, zajedno smo jači. Jači  od svega. Od svih sila, od svih vojnika, od svih talasa, od svake oluje, od svake kiše, od svakog zemljotresa, od svih prirodnih sila. Ne mogu da ti opišem koliko želim da ti skočim u zagrljaj. Da te obgrlim svojim rukama i da te nikada ne pustim. Jedino je u tvom zagrljaju bezbedno, sigurno. Svaki tvoj poljubac je kao so na ranu. Ti nikada nećeš prestati. Ti i ja... Previše komplikovani za sve oko nas, ali opet tako jednostavni. Ne moraš da pričaš da bih znala šta osećaš, šta ti je u mislima. Tvoje oči govore sve. Svaki osmeh sa njih mogu da pročitam. Znam kada si tužan, znam kada si srećan. Uvek sam tu za tebe, znaš to. Sve ćemo zajedno da prođemo, sve. Tvoja sam, moj si. Jednostavno je. Sve što mi je potrebno je tvoja ljubav. Smej se,ti to radiš najbolje. Tvoj osmeh. Ti. Ja.