Bio si moj oslonac, moj pad. Bio si jedini koji me razume, koji je uvek tu za mene. Uvek si znao da me utešiš i nasmeješ. A voleli smo se ludo. To samo nas dvoje znamo. Bolesno smo se voleli. Posle svake svađe bi posustali i opet bi sve ponovili. Retko ko se voli kao što smo se nas dvoje voleli. Naša ljubav nema granice. I nikada ti nisam dala da odeš, uvek bih te zadržala pored sebe. Ali tebe je sve to prošlo. Samo zgaziš preko svih uspomena, preko svih lepih reči i nastaviš dalje. Kao da nikada ništa nije ni bilo. Pitam se, da li se nekada setiš svega ? Da li ti krene suza ? Da li nekada zaplačeš ? Ali ja sam opet tu za tebe, opet bih sve ponovila, sve, samo da budeš moj. Kroz sve bih prošla bez razmišljanja. I znam, opet bih udarila glavom o zid. Sve bi bilo uzalud... Jer ti ne znaš da zaboraviš na ponos, ne znaš da se žrtvuješ.
Нема коментара:
Постави коментар