Ej, pa ti nedostaješ nekome. Nedostaješ meni. Nedostaje mi sve tvoje. Čak i Zvezde znaju koliko mi nedostaješ. Čak i one osećaju kako mi srce ubrzano kuca svaki put kada mi kažeš da me voliš, kada mi tepaš. Ali noćaš, kao i svaku noć, srce zebe, tama ispanjava sve oko mene. Ti nisi tu. Zašto ? Samo dođi, zajedno smo jači. Jači od svega. Od svih sila, od svih vojnika, od svih talasa, od svake oluje, od svake kiše, od svakog zemljotresa, od svih prirodnih sila. Ne mogu da ti opišem koliko želim da ti skočim u zagrljaj. Da te obgrlim svojim rukama i da te nikada ne pustim. Jedino je u tvom zagrljaju bezbedno, sigurno. Svaki tvoj poljubac je kao so na ranu. Ti nikada nećeš prestati. Ti i ja... Previše komplikovani za sve oko nas, ali opet tako jednostavni. Ne moraš da pričaš da bih znala šta osećaš, šta ti je u mislima. Tvoje oči govore sve. Svaki osmeh sa njih mogu da pročitam. Znam kada si tužan, znam kada si srećan. Uvek sam tu za tebe, znaš to. Sve ćemo zajedno da prođemo, sve. Tvoja sam, moj si. Jednostavno je. Sve što mi je potrebno je tvoja ljubav. Smej se,ti to radiš najbolje. Tvoj osmeh. Ti. Ja.
Нема коментара:
Постави коментар