Reči nisu dovoljne.

Gledam u plafon. Razmišljam. Da, sutra je taj 15. Taj prokleti 15. U trenutku mi se sećanja opet vrzmaju po glavi, opet se setim svega. Svih reči. Vreme prolazi. Zaboravljamo jedno drugo. Ali zašto? Zašto to opet dozvoljavamo? Čak je i svađa bolja od ovoga. Samo mi daj znak da je i dalje kao pre. Da još uvek nije prestalo ništa. Više se ne sećam tvog glasa, tvog pogleda. Samo dođi.
Ne znam. Ovo nije ljubav. Ovo je mnogo više od toga. Malo je do Meseca i nazad, premalo za ovo što ja osećam prema tebi. Do kosmosa, do Zvezda, do neba, do Sunca... I opet je malo. Reči nisu dovoljne. Jedan tvoj zagrljaj i ništa više. Sve je prolazno, ali ovo nije. Ovo još uvek ne prolazi, niti će ikada da prođe. Zauzeo si posebno mesto u mome srcu. Koliko god pokušavala da te iščupam, opet ne vredi. Nije moguće. Ti. Ti si ono što uništi čoveka. Gori si od svakog alkohola, droge, kocke...