Znam da znaš.

Znam da znaš. Ti si jedini na ovom svetu koji me zna. Reči nisu potrebne kada smo ti i ja u pitanju. Imaš tu moć da iz mog pogleda pročitaš sve što hoću da kažem. Ej, pa to može samo ljubav. Ljubav je nešto najvrednije, nešto što ne može svako da ima. Ali eto, ti i ja smo ti srećnici koji smo uspeli na svojoj koži da osetimo kako je to voleti i biti voljen. Ne znam, reči nisu dovoljne. Dišem za tebe. Svaka tvoja suza mene dotuče. Svaka tvoja reč boli kao milion drugih. Ti si jedini koji uspeva da me u isto vreme diže u nebesa i spusti na samo dno. Maštanje sa tobom je neprocenjivo. Ti i ja kada se udružimo, pa niko nam ne može ništa. Pored tebe je sve tako sigurno. Tada jedino imam osećaj da sam spokojna i da mi niko ne može ništa. Tako je hladno bez tvoj zagrljaja. Tama je prekrila sve. Đavoli su krenuli u napad, napadaju sa svake strane. Crne misli opet okupiraju moj um. A onda mi dođeš ti i sve nestane. Sva ta lavina nestane. Onda dođeš ti i vratiš mi osmeh. Opet se vraćaju stare uspomene. Naši najlepši trenuci večno će da traju. I uporno te skrivam od svih ostalih, skrivam tvoj lik. Oni ne smeju da saznaju. To znamo samo mi. Ne dam te. To je sve. Ne dam te sada, ni za milion godina, nikada. I posle tebe opet ti. Jednostavno je. To sve čini ljubav. Zbog nje smo spremni i rođenu krv da prolijemo, svaki zid da srušimo, svaku granicu, sve. Samo me voli. I znam da znaš.